U TRŠIĆU ZAVRŠEN 88. VUKOV SABOR: NA PUTU VUKOVOM I VUKOVSKOM
Centralnoj svečanosti prethodili sredmodnevni programi 88. Vukovog sabora posvećenog prosvetitelju i reformatoru srpskog jezika i pisma Vuku Stefanoviću Karadžiću. Ovogodišnji programi protekli su u znaku jubileja – šezdeset godina od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću i pedeset godina postojanja Međunarodnog slavističkog centra.
LOZNICA (20. septembar 2021) – U Tršiću je juče (nedelja 19. septembar) održana najstarija kulturna manifestacija u Srbiji, 88. Vukov sabor posvećena reformatoru srpskog jezika i pisma, Vuku Stefanoviću Karadžiću.
Nakon “Himne Vuku”, Stevana Mokranjca u izvođenju “Vokalne radionice Bistrik” i podizanja zastave Vukovog sabora na jarbol, na otvorenoj sceni saborišta u Tršiću, uz sprovođenje epidemijskih mera, počela je završna svečanost 88. Vukovog sabora koji je ove godine protekao u znaku jubileja, šezdeset godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću i pola veka postojanja Međunarodnog slavističkog centra.
Foto: TV Lotel
Poštovaocima Vukovog dela u ime domaćina reči pozdrava i dobrodošlice uputio je gradonačelnik Loznicе Vidoje Petrović i rekao da su Vuk i Vukovo delo nadvisili i vreme i ljude, što se može reći i za našeg nobelovca Ivu Andrića.
“I Vuk i i Ivo Andrić, predstavljali su hodajuće znanje, znanje u susretu sa slobodom. Znanje i sloboda su jedinstvena mešavina svakog oporavka ali i opomena da se bez njih ne temelji ni jedna država. Njihovo doba imalo je potrebu za intelektualcima koji razumeju prostor, ljude i vreme. Takav “sporazum” sa istorijom našeg jezika i pisma je bogatstvo koje naše vreme ustupa naraštajima Loznice, šireg regiona, cele Srbije. Slavimo svetla dela Vuka i Andrića za postizanje svetlih ciljeva“ rekao je Petrović.
Foto: TV Lotel
„Vuk bi nam poručio da ako prepoznajemo cilj znaćemo da nađemo i put do njega. Jer, “svako vredi onoliko koliko čemu teži”. Mi znamo da teškoće rastu kako se bližimo svojim ciljevima. Za nekoga su to uspesi na ličnom i porodičnom planu, za druge ono što ostavljaju naraštaju. Budimo zato Srbi po Vuku, Andriću ili Nikoli Tesli. Budimo ljudi po Patrijarhu srpskom Pavlu. To se od nas očekuje danas kada imamo svoje nacionalno pismo ćirilicu, najlepše pismo kojim je srpska država namirila pravdu prema Vuku”, poručio je gradonačelnik.
Tradicionalnu saborsku besedu održao je prof. dr Aleksandar Milanović sa Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu.
U besedi “Na putu Vukovom i vukovskom”, Milanović je ukazao da je srpska kultura i pre dva veka stajala pred sudbonosnim izborom – izborom jezika na kojem će se utemeljiti moderna nacionalna kultura.
“I Vuk je vođen ključnom idejom što bržeg opismenjavanja srpskog naroda, krenuo, a potom i celokupna kultura srpska za njim, putem normiranja narodnoga jezika. Procesi izbora, opisivanja i propisivanja narodnog jezika, znamo, nisu prolazili bez nedaća i protivljenja sredine“, ocenio je besednik.
Foto: TV Lotel
„Verujući u ispravnost svojih književnojezičkih postavki, Vuk je u polemikama hrabro ustajao protiv vodećih pobornika drugačijih koncepcija ne plašeći se, naglašavamo, njihove veličine i moći. Znajući više od svojih ne istomišljenika i uviđajući bolje značaj narodnog jezika za razvitak nacionalne kulture, osećajući istovremeno svu njegovu lepotu i milozvučnost, Vuk je pratio evropske, herderovske romantičarske tokove, koji su nam istovremeno stizali iz Nemačke i Rusije“, podsetio je Milanović.
„Ne primećujući u svojoj odlučnosti zlurade komentare okoline – koja je u njemu videla zagovornika “svinjarskog i govedarskog jezika”, uveo je nanovo Srbiju u Evropu na najbolji način ne oponašajući tuđe ideje, iskustva, tuđa rešenja, već preko srpskih narodnih pesama, preko Srpskog rječnika, preko normiranoga, književnoga jezika srpskog”, kazao je dr Milanović.
On je rekao da je Vukovo delo i danas živo, o čemu svedoči njegovo prisustvo u školskim i studijskim programima i u svakodnevnom životu, kao i ogromna bibliografija monografija i naučnih studija koja se svakodnevno proširuje., dodajući da Vukovu veličinu ističu sve vodeće naučne, prosvetne i kulturn institucije, od Matice srpske, nekada uporišta Vukovih najljućih neistomišljenika, do Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Dvovekovni kontinuitet u našem jeziku i našoj kulturi obavezuje nas da ostanemo na vukovskom putu i u budućnosti, rekao je profesor Milanović.
“Ne plašeći se ni veličine ni moći naših protivnika i verujući u ispravnost sopstvenih pogleda na razvoj srpskog jezika i pisma, moramo istaći neke od trenutnih problema koji mogu ugroziti stabilnost naših instrumenata kulturnog mišljenja.
Pravi je trenutak i pravo je mesto da zamolim da se i u Srbiji broj časova srpskog kao maternjeg jezika izjednači barem s brojem časova maternjeg jezika u regionu i u ostatku Evrope“, naglasio je profesor.
„Pravi je trenutak i pravo je mesto da zamolim da naše medijske i izdavačke kuće budu u zakonskopj obavezi da imaju zaposlene lektore budući da im je javni izraz neretko pre odraz nekulture mišljenja nego kulture mišljenja. Ne budimo nemi posmatrači postavke u kojoj je privatna zarada iznad nacionalne kulture. Ne budimo nemi posmatrači opadanja želje mladih da studiraju srpski jezik i književnost jer u toj časnoj i velikom mukom stečenoj diplomi i tituli profesora ne prepoznaju perspektivu ni u Srbiji ni van nje“.
„Ovako ostajemo u začaranom krugu jezičke, i ne samo jezičke nekulture“ i „ako se u trenucima slabosti uplašimo za budućnost srpskog jezika i srpske ćirilice, ne klonimo duhom. (…) Neka nas ohrabri dobro poznata Vukova poruka, koja u našem narodu već dugo odzvanja poput eha: “Ne da se, ali će se dati”,” zaključio je Milanović.
Nakon svečane besede, na otvorenoj sceni izveden je dramolet u tri slike: “Ivo Andrić: častan pobednik” po tekstu Muharema Bazdulja, koji je režirao Marko Stanić, a igrali su Slobodan Beštić, Milena Pavlović, Nenad Ćirić, Iva Stefanović, Dragan Sekulić, Svetozar Cvetković Ivan Jevtović i Marija Bergam.
Foto: TV Lotel
Završnoj svečanosti prethodilo je otvaranje izložbe “Vuk i Nemci” u Naučno – obrazovno kulturnom centru “Vuk Karadžić” u Tršiću koju je otvorio predsednik Vukove zadužbine, prof. dr Boško Suvajdžić.
Tokom sedmodnevnog saborovanja pripremnjeno je više različitih programa u Loznici i Tršiću, a ovogodišnji sabor imao je za cilj spajanje Vukovog stvaralaštva sa radom najvećeg srpskog pisca, humaniste i diplomate koji je svoje poverenje poklonio rečima, Ivi Andriću.
Tokom popodneva na pozornici kraj rečice Žeravije priređeno je “Saborsko prelo”, manifestacija koju Turistička organizacija grada Loznice već niz godina organizuje na dan završne svečanosti Vukovog sabora.
Organizator 87. Vukovog sabora je loznički centar za kulturu “Vuk Karadžić”, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Grada Loznice.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić