UČENJE I VASPITAVANJE U PRIRODNOM OKRUŽENJU
LOZNICA (25. APRIL 2023) – Akcenat u planiranju aktivnosti na rekreativnoj nastavi je na razvijanju kolektivnog duha i zajedništva, samostalnosti i lične odgovornosti. Moguće su emocionalne krize deteta tokom odvojenosti od roditelja, ali one su normalne i dete ih brzo savlada u društvu i okupiranosti aktivnostima.
Rekreativne nastave se trenutno izvode, pojedini roditelji i deca teško podnose razdvajanje, a mišljenje struke je da se nastavom u prirodi poboljšavaju vršnjački odnosi, koji utiču na kognitivne i socijalne kompetencije deteta, deca se uče poštovanju različitosti i pripadanju kolektivu.
U okvire školskog plana i programa spada i organizacija rekreativne nastave ili nastave u prirodi, a planiranje nastave u prirodi podrazumeva i ciljeve i ishode u radu u skladu sa programom nastave i učenja koje treba ostvariti.
– Deca uče ono što je planirano redovnom nastavom, ali sada u prirodnom okruženju. Takođe, uvažavaju se sve individualne karakteristike učenika. Ovo je sjajna prilika da se kod učenika podstakne saradnja i timski rad – rekla je Đurđina Simić, školski psiholog u Osnovnoj školi (OŠ) „Jovan Cvijić“ i OŠ „Vuk Karadžić“. – Akcenat je na razvijanju kolektivnog duha i zajedništva, samostalnosti i lične odgovornosti. Smenjuju se redovna nastava, slobodne aktivnosti učenika, sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti, igra i zabava kroz igranke i maskenbale, dakle, aktivan i pasivan odmor – ističe školski psiholog.
Foto: Privatna kolekcija
Simićeva ukazuje na vaspitnu ulogu rekreativne koja se realizuje unapređivanjem vannastavnih aktivnosti kroz vršnjački kontekst razvoja, dobro isplaniranim slobodnim vremenom učenika i podsticanjem njihovih potreba i interesovanja. Takođe, pošto su odvojeni od roditelja, deca imaju priliku da nauče da poštuju zajednička pravila i obaveze.
– Vršnjačka interakcija predstavlja značajan faktor u razvoju kognitivnih (saznajnih) i socijalnih kompetencija deteta. (…) Deca se u ovim novim situacijama lakše nauče poštovanju različitosti, pripadnosti jednom kolektivu, saosećanju i humanosti, fleksibilnosti i prihvatanju drugih i drugačijih; postaju samopouzdana, socijalno i emocionalno zrelija. Takođe, stiču znanje o zaštiti životne sredine i razvijaju takmičarski duh – objasnila je naša sagovornica.
Simićeva je ukazala na to da roditelji čine grešku preuzimajući obaveze deteta na sebe, te umesto njega nameste krevet, raspreme sobu ili obave bilo koju deteteovu obavezu u domaćinstvu, jer uključivanjem deteta u sve aspekte života i rada u porodici ono stiče sigurnost, samopouzdanje i samopoštovanje.
– Činjenica je da se većina roditelja oseti čudno kada im dete bude odsutno tih sedam dana. Odjednom je „prazno gnezdo“, zabrinemo se kako li spava, kako prihvata drugačiju hranu, poštuje li autoritet, da li je uplašeno ili srećno. Ali to je samo izazov i za dete i za nas roditelje – ocenila je Simićeva i istakla stručnost i iskustvo učitelja da se snađu u svim nepredviđenim situacijama, kao što su anksiozni napadi deteta, prehlada…
Školski psiholog je istakao da je dete već pre odlaska na rekreativnu nastavu savladalo separacioni strah boraveći tokom noći kod bake, deke i bližih članova porodice.
– Dete uči gledanjem na uzor, i zato vi kao roditelji morate pokazati pozitivan stav o odlasku na ovakav vid nastave. Nemojte se iznenaditi ukoliko je dete plačno i neraspoloženo prilikom odvajanja ako ste i vi kao roditelj ispoljili strahove i sumnju u dobrobit odlaska – naglasila je naša sagovornica.
Simićeva je ukazala da pre odlaska na rekreativnu nastavu roditelji treba da razgovaraju o ponašanju, disciplini i ličnoj higijeni, a sa učiteljicom treba da podele sve karakteristike i specifičnosti deteta, kao što su osobine ličnosti ili zdravstveni status.
– Bolje je da se komunikacija odvija preko učiteljice, a ne preko deteta. Česti pozivi roditelja mogu uznemiriti dete produbljujući separacionu krizu. Emocionalne krize dece tokom odvojenosti od roditelja se ponekad dešavaju, ali one su normalne jer su prolazne i predstavljaju razvojnu fazu, lakše se prebrode u društvu kroz opuštene šetnje, zabave i aktivnosti u koje su deca sve vreme uključena – zaključila je naša sagovornica.
– Pored toga što je i ranije bila komunikativna, sada (nakon povratka sa rekreativne) je još više. Druženje po čitav dan sa drugarima bez prisustva roditelja učinilo je da budu otvoreniji u kontaktu jedni sa drugima. Bili su upućeni jedni na druge, pružali pomoć i time širili i učvrstili drugarstvo – rekla je Marina Vasiljević, majka Anje, devojčice koja se nedavno vratila sa rekreativne nastave.
Foto: Privatna kolekcija
Lozničanka Violeta Stanković kazala je da je imala poverenje u brigu učiteljice za decu na rekreativnoj, a da je kćerka pre odlaska na Divčibare razmišljala o različitim pitanjima, kao što je odlazak na spavanje kada učiteljica kaže, ali su je ona i suprug umirili. Nakon povratka sa rekreativne dete je pokazalo zainteresovanost prema hrani koju je na rekreatvnoj nastavi imalo priliku da proba.
Foto: Privatna kolekcija
Mališan Lazar Zarić je svoje utiske nakon dolaska sa rekreativne nastave na Zlatiboru podelio sa čitaocima „Lozničkog nedeljnika“. Prijalo mu je, kaže, druženje sa drugarima, uživao je u aktivnostima koje su organizovane za njih, kao i u prirodi, ali mu je nedostajalo da igra fudbal sa mlađim bratom, koji ga je kod kuće čekao.
Foto: Privatna kolekcija
– Mi iz škole smo bili u jednoj velikoj sobi. Devojčice su bile u jednoj sobi, a dečaci u drugoj. Uveče smo imali žurke i igrali kolo. Hrana je bila odlična, a najviše mi se svideo kolač sa kremom i plazmom – kazala je Cveta Milanović, učenica drugog razreda.
Foto: Privatna kolekcija
Njena vršnjakinja i drugarica Sofija Đurić je, kako je objasnila, uživala na rekreativnoj nastavi. Rekreator je dane ispunjavao aktivnostima, vodio ih u šetnje, vožnju vizoćem, igre u parku, a ona i drugari su uveče imali žurku u hotelu, igrali pored logorske vatre ili pravili kućice od pruća i slame.
Foto: Privatna kolekcija
Autor: Kristina Milanović