VIŠESTRUKE ŠTETE ZBOG PALJENJA STRNIŠTA: TREBA TRAJNO SAČUVATI ZEMLJIŠTE
Vremenske prilike poslednjih dana uticale su na povećanu zagađenost vazduha u našoj zemlji, a veliki doprinos tome dalo je i nesavesno paljenje strništa na našim njivama iako se time ne postiže ništa korisno. Štete od paljenja strnjike su ogromne i za zemljište, ali i za poljoprivrednike.
LOZNICA (7. novembar 2019) – Osim što je opasno, spaljivanje strništa je izuzetno štetno za samo zemljište jer se na taj ubijaju svi živi mikroorganizmi i organske materije u zemljištu, koje treba brižljivo čuvati i za buduće generacije. Prouzrokuje se nepopravljiva šteta, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci.
Kao najčešće razloge paljenja strnjike poljoprivrednici navode lakšu borbu protiv korova, patogena i štetočina koje se nalaze na parcelama, ali takvo razmišljanje nema opravdanja, tvrdi Milica Popadić iz lozničkog „Poljosaveta“, naša stručna sagovornica i savetodavac za ratarstvo.
– Agronomi godinama ističu da se paljenjem strništa najviše ugrožava zemljište, koje je prirodan i neobnovljiv resurs jer samo u jednoj kašičici zemlje ima više mikroorganizama nego ljudi na celoj planeti, a paljenjem se taj golim okom nevidljivi živi svet potpuno uništava – objasnila je Popadićeva.
Foto: TV Lotel
Ona je dodala da upravo ti mikroorganizmi razlažu organske materije u zemljištu i pretvaraju ih u humus, čime se obogaćuje zemljište koje i jeste osnova poljoprivredne proizvodnje i zato je potrebno da se očuva u što boljem stanju.
Popadićeva je ukazala da pod uticajem visokih temperatura koje nastaju pri paljenju strništa iz zemljišta isparavaju sve hranljive i vredne materije: azot i sumpor odlaze u vazduh, mineralne materije ostaju u pepelu koji se putem vetra raznosi dalje od plodne oranice, te se zbog nebrige i neznanja stvara jalovo zemljište.
– Jedini ispravan postupak sa žetvenim ostacima je njihovo zaoravanje budući da velika masa organske materije ostaje nakon skidanja, recimo kukuruza ili soje. Odnos zrna i slame koja ostaje posle žetve je 1 : 1, što znači ako smo skinuli prinos soje od tri do pet tona, isto toliko organske materije po hektaru ostaje na parceli i onda postaje jasno koliki gubitak nastaje kad se sve to spali – objasnila je Popadićeva.
Paljenje strništa u našoj zemlji i zakonom je zabranjeno, a kazne se kreću u rasponu od deset hiljada do milion dinara i gazdinstva koja to praktikuju gube status aktivnog domaćinstva, a time i pravo na podsticaje i subvencije od strane nadležnog ministarstva.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, tokom 2018. godine sprovodeći kontrolu spaljivanja organske materije posle žetve, utvrđeno je da su sa više od pet stotina hektara poljoprivrednog zemljišta spaljeni žetveni ostaci.
Autor: Jelena Gajić Đokić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.