VREMENSKI USLOVI I ZAGAĐENOST VAZDUHA: POSLEDICE MOGU DA OSETE I BOLESNI I ZDRAVI

Pod uticajem nepovoljnih vremenskih uslova i zagađenosti vazduha, disajni organi, pre svega pluća, mogu biti izloženi pojavi akutnih, hroničnih i profesionalnih bolesti, dok se kod osoba sklonih alergijama javljaju i zapaljenjski procesi izazvani agensima iz spoljne sredine. Neophodne su mere zaštite, ali i pravilna dijagnostika i stručno lečenje.

LOZNICA (30. januar 2020) – Zimski period je karakterističan po učestalosti akutnih bolesti koje su izazvane virusima, bakterijama ili gljivicama, praćene povišenom temperaturom, ali i bez nje, kašljem ili određenim formama opstrukcije disajnih organa – rekla je pulmolog-alergolog dr Vera Krsmanović iz lozničke Opšte bolnice, koja je u razgovoru za „Loznički nedeljnik“ ukazala i na razlike u pogledu nastanka najčešćih bolesti pluća, kao i na načine njihovog lečenja.

– Ovo je upravo period povećanog broja virusnih oboljenja, poput akutne upale traheje, a dominiraju akutni bronhitisi, mada može doći i do virusnih ili bakterijskih pneumonija. U hronična oboljenja spadaju hronična zapaljenjska oboljenja pluća, hronična opstruktivna bolest pluća (HOB), i astma koje su delom povezane, na osnovu laboratorijskih nalaza, ali se ipak dijametralno razlikuju.

Foto: TV Lotel

Prva je izazvana određenim spoljnim agensima i to je bolest koja je ireverzibilna, odnosno ograničenje protoka vazduha u plućima je hronično, tako da ne dolazi do brzog poboljšanja funkcije pluća.

Sa druge strane, astma je izazvana drugim medijatorima i vrlo je reverzibilna, jer kada damo terapiju takvom pacijentu, on vrlo brzo oseti poboljšanje, za razliku od prve bolesti koja pravi veliki problem pulmolozima u lečenju, sporo se leči i faktički nema izlečenja, već se mora držati pod strogom kontrolom – naglasila je Krsmanovićeva.

Profesionalne bolesti pluća

– Profesionalne bolesti su posledica uslova rada na pojedinim mestima, a primer je rad u našoj nekadašnjoj fabrici „Viskoza“, čiji radnici su imali neka profesionalna oboljenja zbog stvaranja viška sumpor-dioksida u atmosferi – navela je naša sagovornica.

– Imali smo i rudnik u Zajači, gde su radnici imali profesionalne bolesti poput silikoze, hroničnog oboljenja disajnih puteva u kojima su se taložili silicijumski dioksidi, što je ograničavalo protok vazduha u plućima i bilo preteča kasnije pojave hronične opstruktivne bolesti pluća – objasnila je Krsmanovićeva.

Prema njenim rečima, „Viskozini“ izduvni gasovi su prouzrokovali hronični bronhitis, a sumpor-dioksid i azot-monoksid su kasnije dovodili do HOB pluća. Udisanje tih gasova vodilo je uništavanju dela epitela alveola koji je služio za razmenu gasova. Zbog nedostatka filtera na dimnjacima, štetnosti tih gasova bili su izloženi svi građani, a ne samo radnici.

– Period izloženosti aerozagađenju je značajan faktor u proceni rizika po zdravlje, ali naša struka ne govori o kontinuiranoj izloženosti od 30 dana, već o izloženosti tokom jedne godine.

Povećana je medijska kampanja u poslednje vreme zbog zagađenosti vazduha u našim gradovima, što je uslovljeno i vremenskim prilikama, ali ipak treba naglasiti da takvi uslovi ne mogu trenutno da utiču na pojavu nekog hroničnog oboljenja, jer je za to potrebno znatno više vremena – objasnila je sagovornica „Lozničkog nedeljnika“.

Maske nisu zaštita od mikročestica u atmosferi

– Maske nisu sredstvo zaštite u uslovima u kojima mi živimo i neće doprineti zaštiti jer je reč o česticama veličine 2,5 mikrona, koje prođu kroz masku, ali možemo se skloniti u zatvoren prostor u slučaju da postoji veliko aerozagađenje i ne izlaziti u istim onim periodima tokom kojih ne preporučujemo otvaranje prozora zbog većih koncentracija alergena u vazduhu – ukazala je naša sagovornica.

Opstruktivne bolesti pluća se mogu lečiti, ali ne i izlečiti

– Hronične opstruktivne bolesti pluća su u porastu ne samo kod nas nego u celom svetu, a smatra se da će do 2025. godine biti treći uzrok smrtnosti, odmah iza moždanog udara i infarkta miokarda. Treba naglasiti da je za njihovu pojavu najveći „krivac“ duvanski dim, zato je veoma važno ukazivati deci školskog uzrasta kuda vodi upotreba duvana. Važno je na vreme otkriti bolest, postoje efikasne dijagnostičke metode koje ukazuju da li je reč o inicijalnom obliku OBP ili akutnom bronhitisu, jer se ova bolest može lečiti, ali se ne može izlečiti – naglasila je Krsmanovićeva.

Autor: Draga Prokopić

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.