ZABELEŽENO U CENTRU ZA TRAŽIOCE AZILA U BANJI KOVILJAČI
Za poslednjih deset godina u ovom centru zbrinuto bezmalo 5000 lica, što je finansirano iz republičkog budžeta i sredstvima Evropske unije. Kapaciteti su krajem 2018. uglavnom popunjeni sa 95 osoba, mahom iz Irana i Avganistana, a pored 69 odraslih, tu je i 26 maloletnih lica, zajedno sa njihovim porodicama.
LOZNICA (3. januar 2019) – Broj tražilaca azila smeštenih u Koviljači uglavnom je konstantan tokom godine, osim letnjih meseci kada se smanjuje za 10 do 20 i budući da nije reč o tranzitno-prihvatnom, već o centru za tražioce azila koji je otvorenog tipa, dešava se da ga neki napuštaju po sopstvenom izboru.
Ukoliko se opredele za listu čekanja na azil u Mađarskoj, svesni su sporosti procedure, jer se sedmično samo jednoj porodici daje ta mogućnost, pa neki od njih u Koviljači borave već dve godine.
Uz pomoć Međunarodne organizacije za migracije, nekoliko njih se odlučilo i za povratak u zemlju porekla, uz plaćen put i dobijanje granta za započinjanje sopstvenog posla.
Ima i porodica koje su više puta izražavale želju da ostanu u Srbiji, ali većina – u potrazi za boljim uslovima života, krenula je na neizvestan put u zemlje Evropske unije.
– Mi ne možemo znati šta su njihovi konkretni planovi za ostvarivanje tog cilja, ali dok su kod nas imaju sve neophodne uslove za normalan život: smeštaj, sredstva za higijenu i odeću, ishranu prilagođenu veroispovesti i zdravstvenom stanju, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, mogućnost okupacionih aktivnosti, kao i uključivanje dece u redovne školske aktivnosti na našem području – naveo je za „Loznički nedeljnik“ Robert Lesmajster, upravnik Centra za tražioce azila u Banji Koviljači.
Robert Lesmajster. Foto: TV Lotel
Sve obaveze u ovom centru sprovode tri stalno zaposlena službenika i jedan po ugovoru o delu, kao i tri tehnička lica. Tu su i dve nastavnice, čiji rad finansiraju Danski savet za izbeglice i Međunarodna organizacija za migracije, a sa ciljem svakodnevnog rada sa decom ili okupacionim poslom sa odraslim tražiocima azila.
Žene imaju mogućnost da šiju, da se bave frizerskim poslom zahvaljujući neophodnom alatu, a u tome su posebno vešte dve Iranke – Roza i Abdi. Frizerski zanat uče u Loznici i tri srednjoškolke iz Irana, dok Tehničku školu pohađaju tri dečaka.
Centar za azilantkinje organizuje obučavanje za krojački i frizerski posao. Foto: TV Lotel
Prema Lesmajsterovim rečima, odlično su prihvaćeni i od vršnjaka i od nastavnika, a škole će dobiti i podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, na predlog Centra u Koviljači.
U CENTRU NAJVIŠE IRANACA
Iz Irana je dve trećine tražilaca azila (63), a jedan od razloga njihove brojnosti je raniji bezvizni režim sa Srbijom, koji je pre nešto više od mesec dana ukinut zbog zloupotreba. Iz Avganistana je dvanaest lica, Iraka – šest, dok su po jedna-dve osobe ostalih nacionalnosti.
Iranke Abdi i Roza štićenice Centra u Banji Koviljači. Foto: TV Lotel
DECA SE NAJUSPEŠNIJE SPORAZUMEVAJU
U Centru za tražioce azila u Banji Koviljači, koji ulazi u drugu deceniju rada, među štićenicima preovlađuje staro-persijski, farsi jezik. Ukoliko nema prevodilaca, sporazumevanje je najčešće malo na srpskom, malo na engleskom, ali kada je reč o deci i njihovoj otvorenosti za komunikaciju sa srpskim vršnjacima, jezičke prepreke brzo nestaju, posebno kada su im u poseti učiteljice i drugovi iz škole.
Autor: Draga Prokopić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.