ŽIVOT U DOBA KORONE: IŠČEKUJUĆI ZAVRŠETAK
Pandemija izazvana virusom korona uvukla se u svaku poru života, izmenila način razmišljanja i navike ljudi, a dileme koje građani imaju prouzrokovane su brojnim nepoznanicama i nedoumicama o „nevidljivom neprijatelju“ koji napada često menjajući taktiku. Sa nekolicinom Lozničana razgovarali smo o tome kako provode dane u doba korone, koliko se od marta do sada promenio njihov život, koliko poštuju propisane mere i šta im nedostaje iz života koji su vodili ranije.
LOZNICA (7. avgust 2020) – Od početka pandemije virusa korona u Srbiji i celom svetu život na koji su građani navikli promenio je svoj ustaljeni tok, počeli smo svakodnevno da se prilagođavamo novonastaloj situaciji, novim pravilima, uputstvima, merama čije poštovanje se očekuje od svakog odgovornog pojedinca, koji bi svoje ponašanje trebalo da uskladi sa preporukama lekara kako bi se u što većoj meri izbeglo dalje širenje zaraze KOVID-19.
Pandemija se uvukla u svaku poru života, izmenila način razmišljanja, navike ljudi i naterala da se zamislimo i zapitamo da li je u redu okupljati se u masovnom broju u kafićima, restoranima, noćnim klubovima, drugim javnim mestima i na privatnim proslavama?
Foto: TV Lotel
Zbog zatvaranja škola, univerziteta, ograničenog rada ugostiteljskih objekata, zabrana i ograničenog okupljanja, kao i restriktivnijih ograničenja kretanja za vreme vanrednog stanja, u periodu policijskog časa, ljudi su bili prinuđeni da počnu sve više vremena da provode u svojim domovima.
Roditelji su suočeni sa pitanjima da li je u redu i ispravno poslati decu u vrtiće, u park na druženje sa još desetak vršnjaka, možda petoro, ili manje i da li bi uopšte trebalo da se druže iz paničnog straha za njihovo i vlastito zdravlje?
Pitanja se nižu jedno za drugim: da li će od septembra početi redovna nastava za osnovce i srednjoškolce, da li će roditelji svoje obaveze moći da usklade sa školskim obavezama dece ukoliko ponovo bude organizovana digitalna nastava, kakva će biti sudbina privrednika, preduzetnika, vlasnika mikro, malih i srednjih preduzeća i drugih koji se bore za opstanak na poljuljanom tržištu, a čiji su gubici ogromni i konačno, kada će se život vratiti u normalu?
Nedoumice koje građani imaju prouzrokovane su brojnim nepoznanicama o „nevidljivom neprijatelju“ koji napada često menjajući taktiku, sa kojim se bore naši zaraženi prijatelji, poznanici, naša rodbina, članovi najuže porodice i oni koji su u prvim redovima odbrane – naši zdravstveni radnici.
Novi virus u našoj zemlji odneo je više stotina života. U svetu je broj preminulih premašio 600.000, a s obzirom na to da za bolest prouzrokovanu virusom korona još uvek nije pronađen lek to neće biti konačan broj žrtava.
U Loznici situacija je manje-više ista kao i u celoj Srbiji. Naši sugrađani takođe su suočeni su sa „izmenjenom stvarnošću“ kako mnogi nazivaju vreme u kojem se nalazimo.
Foto: TV Lotel
Odložene su ili otkazane brojne letnje manifestacije, a postali su nedostupni ili delimično dostupni drugi zabavni i kulturni sadržaji i aktivnosti koje bi im skrenule pažnju sa informacija o sve većem broju zaraženih, preminulih i onih koji se za život bore priključeni na respiratore.
Sa nekolicinom Lozničana razgovarali smo o tome kako provode dane u doba korone, koliko se od marta do sada promenio njihov život, u kojoj meri poštuju uputstva i preporuke struke, Gradskog štaba za vanredne situacije i Republičkog kriznog štaba i šta im najviše nedostaje iz života kakav su vodili pre početka pandemije i evo šta su nam rekli:
Foto: TV Lotel
Milomir Zarić: Život se promenio prilično, u svim segmentima od jutra do večeri. Poštujem mere i uputstva struke, a nošenje maske je najmanje što mogu da učinim za sebe i druge. Mislim da bi kontrola poštovanja propisanih mera trebalo da bude veća, naročito da se te mere više poštuju u kasnim satima, jer je to ozbiljan problem i u tom smislu bi trebalo nešto promeniti. Nedostaje mi malo više vremena, a kao i svima najviše mi fali godišnji odmor.
Foto: TV Lotel
Svetlana Marković: Život mi se uopšte nije promenio u vreme pandemije, sve je isto i redovno idem na posao. Svako ko se čuva manje je ugrožen. Najveći problem je sa omladinom, jer su oni najveći prenosioci. Nemam ništa protiv njih i ja imam decu i da sam u njihovom položaju verovatno bih išla po kafićima. Struka je vrlo bitna i treba je poštovati. Sve što su nam rekli iz Kriznog štaba bili su u pravu. Da smo se toga pridržavali na početku, verovatno ne bismo došli u ovu situaciju. U jednom trenutku sam mislila da bi mere mogle i trebalo da budu rigoroznije, ali s druge strane, treba misliti na običnog, malog čoveka i na to da ukoliko stanemo sa proizvodnjom, ako stane ekonomija, onda smo stvarno gotovi. Moramo se sami čuvati i biti disciplinovaniji. U prvom talasu se nisam dovoljno pridržavala mera, ali sada sam sve shvatila ozbiljnije.
Foto: TV Lotel
Milan Smiljanić: Nije mi se mnogo promenio život, jedino što mi je bilo ograničeno kretanje jer sam penzioner. Moja porodica i ja poštujemo sve mere, tako da nemamo nikakvih problema. Žao mi je što ih mnogi ne poštuju i to nije u redu. Našem narodu ne vredi mnogo pričati, reaguje samo na rigoroznije mere i na kazne, ali to nije popularno. Ako se osvrnemo oko sebe, videćemo, naročito po kafićima, koliko ljudi ne poštuju mere. Trebalo bi da budu aktivnije inspekcijske službe, ne da kažnjavaju, ali da ih opominju. Kao i svima, nedostaju mi uobičajeni letnji sadržaji i manifestacije, pogotovo Drinska regata, koju volim jer sam ribolovac, ali i drugi kulturni sadržaji. Ako budemo uporni i budemo poštovali sve mere, brzo ćemo sve to vratiti. Važno je da kolektivna svest bude na visokom nivou.
Foto: TV Lotel
Negosava Spasojević: Sve se promenilo u ogromnoj meri, više nismo slobodni nigde, uvek moramo da vodimo računa i o nošenju maski i o pranju ruku. Mere se moraju poštovati, ja ih poštujem, možda bi i trebalo da budu rigoroznije. Ima dosta bahatih ljudi, što nije u redu. Dosta toga fali u ovom periodu, ali tako mora da bude.
Autor: Danica Pavlović