ПУТЕВИМА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ НАУЧНИКА
ЛОЗНИЦА (4. децембар 2025) – У Музеју „Јадра“ отворена изложба о научним екскурзијама географа Јована Цвијића
Изложбом „Научне екскурзије Јована Цвијића“ у Музеју „Јадра“ обележено 140 година од прве научне екскурзије знаменитог научника. Представљена 23 паноа са фотографијама, бележницама и материјалом током више од четири деценије Цвијићевих истраживања широм Балкана.
Фото: ТВ Лотел
У Музеју „Јадра“ у Лозници протекле седмице отворена је документарна изложба посвећена научним екскурзијама Јована Цвијића, једног од најзначајнијих српских научника и утемељивача геоморфологије и антропологије на нашим просторима.
Изложбу под називом „Научне екскурзије Јована Цвијића“, ауторке Биљане Радичевић приредио је Центар за културу „Вук Караџић“, а посетиоце је у име те установе поздравила директорка Снежана Нешковић Симић која је рекла да је повод за њено отварање 140 година од прве Цвијићеве екскурзије коју је, као ученик Велике школе у Београду, реализовао управо у околини свог родног града – Лознице.
Поставка документарног типа сачињена је од 23 постера са фотографијама, скенираним страницама из Цвијићевих бележница и текстуалним прилозима.
Фото: ТВ Лотел
– На изложби су приказане научникове екскурзије по Балканском полуострву у периоду од 1885. до 1925. године, од планине Риле, коју је обишао 26 пута, преко Охридског и Преспанског језера, крашких поља у Херцеговини и источне Србије, до Шумадије, Јадранског приморја и успона на Триглав – рекла је за „Лознички недељник“ на отварању поставке, ауторка Биљана Радичевић, географ у Центру за културу“ Вук Караџић“ која се петнаест година бави проучавањем живота и дела Јована Цвијића.
– Ово је дванаеста изложба коју приређујемо у оквиру манифестације „Дани Јована Цвијића“ коју организујемо од 2010. године и сваке године настојимо да прикажемо детаље из различитих области рада српског научника који је рођен у Лозници пре 160 година. Ове године тема изложбе су Цвијићеве научне екскурзије које су биле средство помоћу којег је долазио до научних чињеница о Балканском полуострву које је касније презентовао у својим бројним научним делима и српске и светске научнике упознао са географијом Балканског полуострва – рекла је Радичевићева.
Фото: ТВ Лотел
Додала је да је прву научну екскурзију Јован Цвијић реализовао 1885. године као студент Велике школе са својим школским другом Душаном Стојићевићем који је такође касније постао значајан научник у области биологије. Како је назначила, они су на тој екскурзији, која је трајала петнаест дана, обишли Лозницу, њену околину и подручје Шапца.
– Од 1893. године, када је постао професор у Великој школи, Цвијић је практиковао да сваки школски распуст искористи за научне екскурзије. Највећи број екскурзија реализовао је последњих година деветнаестог и у првој деценији двадесетог века, а издваја се 1901. година у којој је реализовао седам екскурзија – навела је ауторка.
Фото: ТВ Лотел
Додала је да су на 23 изложена паноа посетиоци могли погледати фотографије и скениране странице Цвијићевих бележница које је научник увек носио са собом приликом теренских истраживања и у којима је бележио своја запажања о географским објектима, насељима, изгледу кућа и начину живота становништва, а који се чувају у архиву Српске академије наука и уметности, Музеја града Београда и Државном архиву Србије.
На значај дела Јована Цвијића, великана српске науке, рођеног у Лозници, одакле је започео своје научне експедиције, подсетио је на отварању изложбе протекле седмице и члан Градског већа, Марко Јовановић који је истакао да је научник током четири деценије рада обавио више од 63 научне екскурзије и оставио неизбрисив траг у српској и светској науци.
Фото: ТВ Лотел
Присуство професора емеритуса Географског факултета, др Стевана Станковића на изложби додатно је указало на значај ове поставке.
На изложби је приказан и документарни филм о Јовану Цвијићу снимљен 1967. године у режији Петра Стојановића.
Изложба „Научне екскурзије Јована Цвијића“ биће отворена до 9. децембра у Музеју „Јадра“.
Аутор: Сања Димитрић Нешић