СВЕСТРАНО О ПИТАЊУ МИГРАЦИЈА
ЛОЗНИЦА (19. децембар 2024) – Заједничке активности Црвеног крста и локалне самоуправе
Лознички Црвени крст био је организатор и домаћин тематског округлог стола „Миграције, изазови, инклузија“. Посебна пажња посвећена сарадњи надлежних органа, као и инклузији мигрантске популације у локалној заједници.
Фото: ТВ Лотел
Партнерска сарадња надлежних државних органа, ималаца јавних овлашћења и пружалаца подршке мигрантима, инклузија мигрантске популације у локалној средини, могућности и изазови, као и актуелна ситуација на мигрантској рути „Дрина“ биле су теме округлог стола „Миграције, изазови, инклузија“, одржанoг у просторијама лозничког Црвеног крста, који је био организатор и домаћин скупа у циљу пружања помоћи најрањивијим категоријама миграната кроз улоге ове организације у одговору Србије на мигрантску кризу.
Учесници округлог стола били су, поред организатора, и заменик градоначенице Лознице Петар Гавриловић, представници Центра за социјални рад, Комесаријата за избеглице, Основне школе „Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи и Центра за азиланте.
Социјална инклузија миграната представља један од глобалних проблема који има утицај на културолошке, социјалне, економске, па и безбедносне прилике и локална самоуправа заједно са другим органима власти, цивилним сектором и међународним организацијама на тај изазов одговорила је на најбољи начин, рекао је заменик градоначелнице Лознице Петар Гавриловић.
– Западнобалканска мигрантска рута, која је ескалирала 2015. године, обухватила је и део територије Републике Србије, била је у то време један од најзначајнијих миграторних праваца и транзит миграната у Европу. Боравак те категорије лица на нашим просторима проузроковао је многе изазове – рекао је Гавриловић и нагласио да је у прихватном центру за азиланте у Бањи Ковиљачи у једном дужем временском периоду боравио значајан број лица која су се интегрисала у друштвени живот на територији Републике Србије.
– Права миграната регулисана су разним законским оквирима, од Повеље Уједињених нација о поштовању људских права до Конвенције о заштити права избеглица, а на територији града Лозница тада је предузет читав сет мера и активности. Друштвени живот миграната на нашем подручју био је уподобљен у те законске оквире – од смештаја, здравствене заштите, социјалне заштите, школовања деце, испоштована су сва њихова права у потпуности – навео је заменик градоначелнице
Гавриловић и подсетио да је од пре неколико месеци прихватни центар за мигранте у Бањи Ковиљачи затворен и да ми данас имамо мали број лица те категорије на територији нашег града, што је заједнички подухват локалне самоуправе, Црвеног крста, невладиног сектора, републичких нивоа органа власти, Канцеларије за азил, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
– Ми смо на тај глобални проблем адекватно одговорили и нашли најцелисходније решење за положај тих унесрећених лица који су дошли из ратом захваћених подручја или из оних држава где њихова људска права нису поштована и нашла овде уточиште. Такође, постојање и ирегуларних миграната, који су град Лозницу користили само као пролазну руту за даље кретање ка земљама Европске уније, били су за нас једна невидљива категорија лица која значајно премашује број легално регистрованих корисника установа које су мигранти користили – закључио је Гавриловић.
Црвени крст Србије, уз подршку локалних заједница, наставља активности усмерене на пружање помоћи најугроженијим категоријама миграната, са циљем да се обезбеди хуманитарна помоћ, заштита и унапреди њихов положај у друштву. Кроз Србију је током 2023. године прошло 107.000 миграната, саопштио је Комесаријат Србије за избеглице и миграције и, како се наводи на њиховом сајту, тај број је за више од 12 процената мањи у односу на 2022. годину.
Аутор: Светлана Илић